Subota , 21 Septembar 2019

Home » Zanimljivosti » 5 gradova koji će biti izbrisani prirodnim katastrofama

5 gradova koji će biti izbrisani prirodnim katastrofama





Bez obzira na to koliko ljudi postaju tehnološki napredni, uvek ćemo padati pred prirodom i raznim katastrofama sa kojima pokušava da nas sravni.rgezddf-640x417-1

Ono što je još strašnije je da su mnogi odabrali da žive baš na mestima na kojima majka priroda vežba. Dok svi tako olako shvatamo naše svakodnevne živote, prisetimo se…

Njujork čeka uragan gori od Sendi

Mnogo opasnosti se može dovesti u vezu sa Njujorkom: Pljačke, teroristički napadi, i katastrofalni restorani sa slavnim šefovima. Ipak, najopasnija od svih njih teži ka tome da prođe nepomenuto… sve dok ne sruši neboder. Mnogi su bili šokirani kada su saznali da se Njujork uopšte nalazi na teritoriji uragana, a onda su odjednom grad napali Irena i Sendi. Poplavili su podzemne železnice, srušočo dosta građevina i naneli milionske štete. A opet, to je ništa u odnosu na ono što (eventulano) dolazi.

Obe ove oluje su bile u 1. kategoriji kada su udarile, što znači da nisu bile toliko snažne – iako su nanele mnogo štete u regionu, od kojihe neke još uvek nisu popravljene. Što znači da je moglo biti mnogo gore.

U stvari, Njujork ima veoma dobre šanse da bude pogođen uraganom 3. kategorije, ove decenije. I sledeće. I, u stvri, svake naredne decenije. Uragan 3. kategorije, u slučaju da se pitate, je definisan izrazom “Doći će do razarajuće štete.“ Ovde govorimo o demoliranim kućama, oštećenim neboderima i uništenim infrastrukturama. Govorimo o JFK aerodromu pod 5 metara vode, kako navode ljudi koji proučavaju takve stvari.

Zbog jedinstvene georafije Njujorka, severoistočni Nju Džerzi i zapadni Long Ajlend formiraju usko grlo za uragane. U suštini, svaka oluja velikog intenziteta ima pristojne šanse da ga direktno pogodi. Ovo podvrgava grad daleko gorim stvarima od “obične“ 3. kategorije: Njujork bi u bliskoj budućnosti vrlo lako mogao videti jezivi uragan koji je klasifikovan pod 5. kategorijom. Ova oluja bi bila desetak puta gora od 3. kategorije.

Dakle, šta se može učiniti?

Srećom, Njujork je pripremljen za skoro sve. A kada kažemo pripremljen, mislimo na to da tačno znaju koliko će biti oštećeni.

Koristeći uragan 4. kategorije kao neku vrstu prosečnog terora, vlasti su izračunale da bi masivni uragan naneo štetu od 500 milijardi dolara – to jest, četiri puta više od štete koju je naneo uragan Katrina. Obična 2. kategorija bi podzemne železnice pretvorila u akvarijum za 40 minuta, i poplavila Central stanicu.

Zaključak za preživljanje uragana u Njujorku: Kada udari, budite u Klivlendu.

Amsterdam živi u konstantnom strahu od potopa

Amsterdam je glavni grad Holandije, to je prelep grad sa istorijom dugom nekoliko stotina godine i divnim muzejima, sa dodatnim bonusom – hašiš barovi se nalaze svuda.

Takođe je pitanje vremena kada će ga pojesti okean.

Veći deo Holandije se nalazi ispod nivoa mora, i ako nešto krene naopako – Amsterdam će prvi zadobiti udarac okeana.

Dobra vest je da Amsterdam ima iskustva sa izlivanjem vode i vlasti su zapravo postavile razrađenu mrežu protiv potapanja, koja ih čini sigurnim. Loša vest: Oni uopšte ne održavaju pomenutu mrežu. U stvari, samo 50 odsto odbrane je sposobno za izvođenje svojih zadataka da drže ljude na suvom. Holandija je poslednju opasnu poplavu imala 2010. godine, i sigurno će ih biti još: Mnogi stručnjacu nisu ni sigurni da će neke od brana izdržati ako zadobiju i najmanju pukotinu.

Veći deo Sijetla će biti potopljen rekom vrućeg blata

Već se zna da je ovaj grad naročito podložan zemljotresima, ali postaje još gore: Sijetl je u opsanosti da bude zatrpan blatom.

Ovo područje se nalazi nizvodno od Rejnir planine, koja je jedan od najopasnijih vulkana koji postoje. Međutim, ova opasnost ne dolazi od čađi i magme . naravno, bilo bi ih ako dođe do erupcije, ali to bi bio samo šlag na horor torti. Pravi ubica bi bio lahar, čije štrebersko ime potcenjuje njegov potencijal za destrukciju. Lahari su ogromni tokovi vrućeg blata, koji imaju veoma sličnu gustinu kao beton i teku brzinom do 95 km/h.

A oni mogu postati veliki: urbani Sijetl bi se mogao suočiti sa laharom visokim 180 metara. Kako znamo? Zato što se to dogodilo i ranije! Pre oko 5.000 godina, ogroman lahar pod nazivom Osceola, je ispunio deo regiona sa tri kubna kilometra vrućeg blata. Ono što je nekada bilo netaknuto more je, u roku od nekoliko sati, iznenada postalo 300 kubnih kilometara nove zemlje.

Dakle, šta se može učiniti?

Sistem za detekciju lahara je instaliran 1998. godine, ali je ostao slab i nerazumljiv. Da stvar bude gora, ove cunamije blata je teško otkriti: laharu nije potrebna vulkanska erupcija da bi nastao: dovoljno bi bilo i malo curenje magme da pošalje “cunami“ veličine Godzile u Sijetl.

Napulj će biti poslednja žrtva Vezuva

79. godine, rimski gradovi Pompeja i Herkulaneum su potpuno nastradali od iznenadne, nasilne erupcije Vezuva. Od ovog pokolja su samo neki uspeli pobeći, i skoro svi, uključujući i čuvenog državnika Plinija Mlađeg, su ovaj incident shvatili kao upozorenje da se nikada ne treba kačiti sa prirodom. Na neki način, gradovi su uvek znali da se to sprema. Ako bi kopali malo pre izgradnje, našli bi pepeo od starih erupcija koji je još uvek imao tragove bežanja koji potiču iz bronzanog doba.

U međuvremenu, ljudi iz susednog grada Napulja su gledali kako ljuta planina uništava njihove prijatelje. Potom su slegli ramenima i živeli kao da se ništa nije desilo. Uprkos povremenom buđenju Vezuva da demonstrira šta se dešava kada ga ljudi ignorišu, Napulj je gurao dalje – čak i kada je vulkan prekrio grad slojem vrućeg pepela 1906. godine, ubivši preko 100 ljudi i izazivajući dovoljno skup pokolj da se Olimpijada preselila iz Rima u London na dve godine, zbog toga što je Vezuv pojeo sav novac. Građani Napulja nisu shvatili poruku u preselili se.

Dakle, šta se može učiniti?

Kada se suprotstavljate ljutitoj planini koja je uništavala populacije još od bronzanog doba, jedina razumna stvar je da zbrišete što dalje. Međutim, Napolitanci stvari vide drugačije. Uprkos tome što je potvrđeno da Vezuv predstavlja opasnost za njih, sa bukvalno desetinam erupcija još od incidenta u Pompeji pa sve do 20. veka, Napulj opstaje.

Velington će biti pogođen svime

Sedeći na južnom Pacifiku, Velington je glavni grad Novog Zelanda i dom više od 400.000 ljudi. Pored toga što polaže pravo na slavu kako je Piter Džekson tu snimio sve Tolkinove stvari, grad je takođe poznat po iznenađujućem iznosu načina na koji njegovi građani mogu umreti zbog prirodnih katastrofa.

Grad se nalazi na vrhu ostrva, tako da je voda stalna pretnja. Poslednji veliki cunami je pogodio Velington 1946. godine, praveći buku koja se mogla čuti sa 25 kilometara. Sledeći? On ozbiljno kasni! A kada dođe, budite sigurni da će uništiti sve što mu se nađe na putu.

A ne očekuje se cunami srednje veličine: Vlasti upozoravaju da se masivni cunami, veličine 35 metara, definitivno može dogoditi.

Naravno, voda je samo jedna od raznih opasnosti koje priroda uživa da radi u Veligtonu. Grad takođe ima dovoljno sreće da se nalazi odmah pored ogromnog raseda, sa zemljotresima koji često izazvaju štetu, što podstiče te ogromne cunamije.

Dakle, šta se može učiniti?

Evakuacija je u suštini jedina stvar koja se može učiniti kada priroda počne da puca na vas sa celokupnim svojim arsenalom. Nažalost, to nije mogućnost za dobar deo stanovništva. Projekcija cunamija samo srednje veličine pokazuje krajnje destrukcije aerodroma, marine i lokalniog stadiona (stadioni su bili evakuaciona skloništa tokom mnogih katastrofa), sa poplavama koje centar pretvaraju u morski svet.

Ako pokušate da bežite, još ste više nadrljali – iako grad ima plan evakuacije, većina evakuacionih zona su u oblastima najvećeg rizika, postavljajući otprilike polovinu stanovništva u neposrednu opasnost kada zaista dođe do opasnosti.

Webtribune.rs



(Visited 129 times, 1 visits today)
5 gradova koji će biti izbrisani prirodnim katastrofama Reviewed by on . Bez obzira na to koliko ljudi postaju tehnološki napredni, uvek ćemo padati pred prirodom i raznim katastrofama sa kojima pokušava da nas sravni. Ono što je još Bez obzira na to koliko ljudi postaju tehnološki napredni, uvek ćemo padati pred prirodom i raznim katastrofama sa kojima pokušava da nas sravni. Ono što je još Rating: 0
scroll to top